Kako menjačnice ostvaruju profit? Ako im je jedini posao zamena novca jedne valute u drugu, kako opstaju dovoljno da pokriju troškove poslovanja? I na koji vi način možete da sačuvate novac?
E, pa ne brinite, o svemu tome ćete naučiti u nastavku ovog teksta.
Prodajni i kupovni kurs
Zamislite da menjačnica kupuje evre po ceni od 117 dinara za 1 evro, a prodaje ih po 119 dinara za 1 evro.
Ako vi donesete 100 evra da ih zamenite u dinare, oni vam daju: 100 × 117 = 11.700 dinara
Ali, ako kasnije poželite da ponovo kupite tih istih 100 evra, moraćete da ih platite: 100 × 119 = 11.900 dinara
Menjačnica je u toj transakciji zaradila 200 dinara.
Ova razlika između kupovnog i prodajnog kursa je njihov profit. Što više ljudi menja novac, to oni više zarade.
Kupovni kurs je cena po kojoj menjačnica kupi novac od vas. Dakle, ako vi donesete evre i želite dinare, menjačnica vam daje manji iznos (npr. 117 dinara za 1 evro).
Prodajni kurs je cena po kojoj menjačnica proda novac. Ako hoćete da kupite evre od menjačnice, platićete ih skuplje (npr. 119 dinara za 1 evro).
Zašto su različiti? Zato što menjačnica mora da zaradi. Da kupuju i prodaju po istoj ceni, ne bi imali nikakav profit, a oni ipak moraju da plate zaposlene, kiriju, struju, i da zarade nešto za sebe. Tako da oni uvek kupuju jeftinije nego što prodaju, i ta razlika je njihov profit.
Ostali načini zarade
Pored razlike između kupovnog i prodajnog kursa (tzv. spread), menjačnice u Srbiji mogu da zarađuju i na druge načine:
- Provizije na zamenu novca – neke menjačnice, pored kursne razlike, naplaćuju i dodatnu proviziju (posebno za manje iznose ili za specifične valute koje nisu često u opticaju, kao što su funte ili forinte).
- Preprodaja novčanica – postoje kupci koji traže specifične apoene (npr. „samo novčanice od 50 evra“), pa menjačnice mogu naplatiti dodatno za birane apoene. U slučaju da želite i sami upustite u to, budite obazrivi da vam ne preprodaju lažne novčanice.
- Trgovina retkim ili „egzotičnim“ valutama – kursna razlika kod manje korišćenih valuta je veća, pa ako menjačnica nudi, recimo, švajcarske franke ili turske lire, može imati veću zaradu po transakciji.
- Otkupljivanje oštećenih ili starih novčanica – neke menjačnice otkupljuju poderane ili stare novčanice po nižem kursu i kasnije ih menjaju u bankama za pun iznos, ostvarujući profit.
- Spekulacija kursom – ako menjačnica proceni da će kurs evra rasti, može zadržati evre umesto da ih odmah proda i kasnije ih prodati skuplje.
- Dodatne finansijske usluge – neke menjačnice sarađuju sa Western Union-om i drugim servisima za slanje novca, gde uzimaju procenat od svake transakcije.
Menjačnice nisu samo mesta gde se menja novac – one su i mini-banke koje znaju kako da maksimalno iskoriste svaki dinar koji prođe kroz njih.
Šta se dešava kad opada vrednost valute
Kada vrednost evra ili dinara opada, menjačnice moraju brzo da se prilagođavaju kako ne bi izgubile novac. Evo šta se dešava u oba slučaja:
Ako opada vrednost evra (evro slabi, dinar jača)
Zamislite da ste kupili čokoladu za 200 dinara. Sutradan, ta ista čokolada košta 180 dinara. Vi ste se prevarili jer ste je kupili skuplje nego što sada vredi.
E to se dešava menjačnicama kada evro pojeftini – oni su kupili evre skupo, ali sada ih moraju prodati jeftinije, te gube zaradu. Zato pokušavaju da kupe evre još jeftinije od vas ili ih ne kupuju uopšte.
Ljudi očekuju da će evro biti još jeftiniji, pa požure da zamene evre za dinare dok još mogu dobiti više. Menjačnice koje drže mnogo evra gube vrednost, jer su ih kupile skuplje, a sada moraju da ih prodaju jeftinije.
Zato često smanjuju otkup evra ili ga otkupljuju po još nižem kursu, da bi se zaštitile.
Ako opada vrednost dinara (dinara slabi, evro jača)
Zamislite da danas štapići koštaju 50 dinara, ali sutra koštaju 60 dinara. Vi sada požurite da ih kupite pre nego što poskupe još više.
To se dešava i sa evrima – ljudi brzo kupuju evre da ne bi morali kasnije da ih plate skuplje. Menjačnice to koriste i podižu cenu evra, pa zarade više.
Ljudi žure da kupe evre jer očekuju da će dinar nastaviti da slabi, pa će evro biti još skuplji. Menjačnice tada podižu prodajni kurs evra i mogu da zarade na panici.
Dešava se i da privremeno nema dovoljno evra, pa neke menjačnice obustavljaju prodaju ili prodaju samo ograničene količine.
U oba slučaja, menjačnice prate kretanje kursa u realnom vremenu i prilagođavaju cene da bi izbegle gubitke i maksimizovale zaradu. One nikad ne žele da budu u minusu – zato će uvek podešavati kurs tako da njima ide u korist.
Šta se dogadja slučaju inflacije
Inflacija je kada novac sve manje vredi i za iste pare možete da kupite manje stvari.
Zamislite da danas sa 100 dinara možete da kupite kinder jaje, ali sledeće godine to isto kinder jaje košta 150 dinara. To znači da su pare izgubile vrednost – to je inflacija.
Šta se dešava sa menjačnicama kad je inflacija? Ako dinar gubi vrednost ljudi žele da se reše dinara jer znaju da će sutra vredeti još manje. Požure da kupe evre, dolare, franke – jer te valute sporije gube vrednost. Menjačnice onda koriste priliku i podižu cenu evra da bi više zaradile.
Ponekad čak ostanu bez evra, jer ih svi kupuju, pa ga prodaju samo u ograničenim količinama.
Ako evro ima inflaciju (ili neka druga valuta slabi) menjačnice tada opreznije kupuju evre jer ne žele da drže pare koje gube vrednost. Možda čak spuste kurs evra jer niko ne želi da ga kupi. Ljudi tada više drže dinare ili kupuju neku drugu jaku valutu (npr. švajcarske franke).
Menjačnice se uvek prilagođavaju tako da ne bi izgubile profit. Kad inflacija udara na dinar, one skuplje prodaju evre. Kad inflacija udara na evro, menjaju strategiju i kupuju ga jeftinije. Uvek se nameštaju tako da one budu na dobitku.