Pravo na privatnost je jedno od osnovnih ljudskih prava i zaštićeno je zakonom, ali se sa internetom ta granica često briše čime se privatnost narušava.
Izuzetan je problem kako obezbediti zaštitu ličnih podataka i sprečiti njihovu zloupotrebu u svim sferama pa i u bankarskom poslovanju. Banke uvode internet u sve sfere svojih usluga, ali to nosi i određenu opasnost koliko i benefite.
Kako da koristimo elektronsko bankarstvo i da ostanemo zaštićeni od hakerskih zloupotreba i prevara na internetu? Kada je dozvoljeno deliti podatke na internetu? U koji slučajevima je potreban oprez?
Mobilno bankarstvo predstavlja najnoviju generaciju bankarskih usluga koja spaja klijente sa poslovnim jedinicama i olakšava korišćenje svake usluge. Ipak, on-line otvaranje računa, pristup i prenos novca, mobilne aplikacije i pristup sajtu banke nose i određene rizike koji se mogu minimizirati ako se svi važni podaci i lozinke koriste na adekvatan način.
Lični podaci koji se najčešće zloupotrebljavaju na internetu
Svakom registracijom i korišćenjem interneta se ostavlja digitalni trag koji je moguće pratiti do vašeg računara i vaših naloga. Jedna od čestih zloupotreba se odnosi i na bankarski sektor i nelegalan pristup računima banke.
Svaki podatak ostavljen na internetu se može zloupotrebiti pa je dobro kada postoji poseban oprez pri deljenju:
- Imena i prezimena,
- Godine rođenja,
- Mesta rođenja,
- Pola i seksualne orjentacije,
- Broja telefona,
- E-mail računa,
- Veze sa drugim nalozima,
- Brojevi računa,
- Adrese,
- Kvalifikacije,
- Radnog mesta…
Iako mnogi nisu direktno vezani za bankovni račun, dosta informacija o vama koristite na drugim sajtovima kao dodatna pitanja i šifre za pristup nalozima pa je hakerima posao olakšan ako veze već.
Koje podatke o računima kod banaka nikako ne treba otkrivati?
PIN kodovi i šifre za ulazak na račune su prvi elemenat koji nikako ne sme biti otkriveno. Oni služe da povećaju bezbednost na internetu, ali se mogu i zloupotrebiti. Postoje mesta kada se ovakvi podaci samostalno ukucavaju – na zvaničnom sajtu banke, bankomatima i na terminalima za plaćanje karticama, ali to radi klijent i niko drugi nema pristup tim šiframa.
Ne treba deliti brojeve kartica, kao ni brojeve računa jer to hakerima olakšava da se usmere na vaš račun i brže dobiju pristup sredstvima. Preporuke kažu da čak treba biti obazriv kod slikanja i objavljivanja fotografija u čijem se kadru nehotično nalaze platne kartice sa vidljivim brojem računa i drugim podacima.
Svi ovi podaci su jedino dostupni vlasnicima računa i najsigurnije je kada se nikome ne otkrivaju i ni sa kim ne dele.
Kako odgovorno koristiti elektronsko bankarstvo i povećati bezbednost na internetu?
Banke imaju jake sisteme zaštite svojih podataka i tokova novca, ali je i na klijentima da sa svoje strane uzmu učešće i zaštite se od neprijatnosti koje se mogu dogoditi.
- Pravilno čuvanje i korišćenje lozinki
Sve šifre i lozinke treba čuvati pažljivo. Nikada se ne pamte u telefonima ili kompjuterima jer je to mesto gde će hakeri prvo tražiti i lako proći celokupnu zaštitu. Uvek ih osmislite tako da budu što jače:
– da imaju minimum 8 karaktera,
– da sadrže i velika i mala slova,
– da sadrže brojeve,
– menjajte lozinke svakih nekoliko meseci.
Nemojte da uključujete automatsko čuvanje važnih ličnih informacija, a naročito onih koji se odnose na platne kartice i račune kojima raspolažete. U ovom slučaju da bi povećali bezbednost na internetu uvek je dobro kada uključite višestepenu verifikaciju što otežava prevare i ceo sistem čini jačim.
- Adekvatan antivirus i privatne internet mreže
Računar i telefon bi trebalo da antivirus zaštitu koja će sprečiti malvere i druge hakerske upade koji su tu da iskoriste sve podatke, a među njima i vezu sa bankom.
Malo je oni koji znaju i da je važno da i na samom internetu budemo zaštićeni pa za korišćenje elektronskog bankarstva nemojte koristiti javne WiFi mreže jer su i one većoj u opasnosti od hakerskih napada i neprimetne krađe podataka koje ste ranije ukucali.
Pri svakom konektovanju treba biti oprezan jer se u mnogim situacijama praćenje radi duže, kompjuterski virusi i zaražene aplikacije funkcionišu tako da se ne primeti odmah da se nalaze u našim uređajima, a šteta je već napravljena.
- Pouzdanost sajtova za kupovinu i podešavanje opcije kolačića
Web sajtovi često koriste kolačiće koji su zapravo datoteke koje sadrže podatke o boravku na sajtu tako da bi unapredili svako naredno pretraživanje koje će biti preciznije i bolje.
Ipak, ovakvo čuvanje podataka može da obuhvati i neke lične informacije pa je važno pažljivo pročitati odredbe kolačića ako planirate kupovinu na tom sajtu.
Takođe, pri kupovini snosite veliku odgovornost kako zbog ostavljanja ličnih informacija i adrese, tako i u slučaju ako se plaća platnim karticama kada se ostavljaju neki podaci koje ćete unositi. To radite samo onda kada je sajt verifikovan, ima internet zaštitu, ali i višestepenu verifikaciju za najsigurnije plaćanja.
- Šifrovano otključavanje kompjutera i telefona
U slučaju da imate M-banking i E-banking, vaš računar i telefon moraju imati i neki oblik zaključavanja ekrana pa da ne može svako da pristupi aplikacijama. U situacijama fizičke krađe uređaja dovoljno je pozvati banku koja će blokirati račune pa će svako podizanje novca biti onemogućeno.
Veće su šanse da vam neko ukrade novčanik sa gotovinom i zloupotrebi kartice nego da prođe višestruki sistem zaštite pre nego što se krađa primeti. Zbog toga se novi sistem plaćanja smatra itekako pouzdanim i preporučuje se za korišćenje.
- Višestruka verifikacija kada se podiže veća suma novca ili su transakcije učestale
Krađa bankarskih podataka ima za krajnji cilj pristupu računu i neovlašćenom podizanju novca, ali ako iskoristite neke od opcija za dodatnu verifikaciju radi podizanja veće sume novca imaćete i veći stepen zaštite. Neke od varijanti su ukucavanje kodova, sigurnosna pitanja i lozinke.
Obavezno proverite dali postoje osobe kojima se dali ovlašćenje za podizanje novca sa računa pa i njih uputite kako da čuvaju podatke da bi i njihov i vaši bankarski podaci bili bezbedni.
- Proveravajte stanje na svom bankovnom računu
Češće proveravajte stanje na računu, a po mogućstvu neka to bude makar jednom sedmično.
Na ovaj način će se lakše pratiti tok novca i brže utvrditi trenutak zloupotrebe tako da je i veća šansa za povećanje opšte bezbednosti na internetu i praćenje toka novca.
Mnogi vlasnici računa koriste i druge usluge banke, imaju štedne i devizne račune pa se preporuka o povremenoj proveri stanja novca odnosi na sve račune i kada je poslednja transakcija izvršena.
Da li je online bankarstvo bezbedno?
Plaćanje putem interneta ili putem Google Pay usluge je bezbedno pre svega zato što tehnologije napreduju pa banke mogu da pruže jednostavniji, a bezbedniji sistem zaštite.
Ipak, do zloupotrebe podata može doći, ali je to malo verovatno onda kada i vlasnici računa obeshrabre svaki pokušaj putem odgovornog pristupanja mreži i korišćenju svojih podataka.
Samo na ovaj način se svako do nas može zaštiti i to ne samo kod elektronskog bankarstva, već i kod svake druge registracije i prijave na sajtovima.
Internet je sastavni deo svakodnevnih aktivnosti i pomaže nam da funkcionišemo i radimo mnogo efikasnije nego pre. Uprostio je mnoge bankarske usluge, ubrzao poslovanje i omogućio da se bez odlaska u filijalu odrade svi poslovi. To je veliko i značajno unapređenje u odnosu na klasično poslovanje poslovnih banaka.
Standardni način plaćanja postoji i dalje, ali se sve češće koriste i virtuelni oblici prenosa novca. Rizik uvek postoji, ali uz pomoć dobre zaštite od strane banke i odgovornog ponašanja pojedinaca svaki iznos je bezbedan i svaka transakcija sigurna.