Kada bismo danas opisivali deci kako žive odrasli mogli bismo da uporedimo tempo života sa rangišpilom, gde je broj pauza između dve vožnje vrlo mali. Svako od nas je usled ubrzanog životnog tempa iskusio osećanje anksioznosti, posebno kada je situacija stresna i napeta. To je sasvim u redu,i ljudski je osećati nemir i strah, nesigurnost i uznemirenost onda kada su okolnosti teške i nepovoljne.
Onda kada se osoba nalazi u konstantnom stanju zabrinutosti i anksioznosti, ali i pored toga toliko dobro funkcioniše da takvo stanje niko ni ne primećuje, govorimo o visokofunkcionalnoj anksioznosti. Prisutnih simptoma svesna je samo osoba koja se sa njima nosi.
Visokofunkcionalna anksioznost se ne postavlja kao dijagnoza mentalne bolesti. Osoba sa visokofunkcionalnom anksioznošću je uspešna, ističe se na poslu i u društvu. Međutim, unutar sebe ona se bori sa nagomilanom brigom, strepnjom, nemirom i nervozom. U tekstu koji je pred vama opisaćemo neke od karakteristika visokofunkcionalne anksioznosti, kao i načine na koje osoba može da se nosi sa ovim stanjem.
Kako se ispoljava visokofunkcionalna anksioznost?
Osobe koje se bore sa visokofunkcionalnom anksioznošću su na prvi pogled uspešne na poslu i u društvu. Međutim, interno, u časovima samoće, iza te slike uspešnosti krije se nisko samopouzdanje, samokritičnost, osećanje opšte nervoze, brige i napetosti. One se bore sa strahom od kritike i da će drugima iz okoline izgledati glupo i nekompetentno. U stalnom su strahu da će izgubiti kontrolu nad svojim ponašanjem i da će doći do katastrofe i potpunog raspada života kakav žive.
Stalna briga, nemir i neizvesnost iscrpljuju osobu te se to odražava i na planu fizičkog zdravlja. Najčešće fizičke smetnje koje osobe sa visoko funkcionalnom anksioznošću osećaju su: prekomerno znojenje, vrtoglavica, glavobolje ili migrene, problemi sa digestivnim traktom poput čira ili dijareje. Osim ovih smetnji, tu su i tzv trkački puls, bol i tenzija u mišićima, peckanje ili utrnulost u prstima na rukama i nogama. Imaju i smetnje sa spavanjem u vidu nesanice, noćnih mora ili isprekidanog sna. Intenzitet i izraženost navedenih simptoma varira u zavisnosti od nivoa funkcionisanja osobe.
Ko je u povećanom riziku?
Visokofunkcionalna anksioznost se može razviti kod bilo koga. Međutim, neke osobe su u povećanom riziku da je dožive. Dva puta je veći rizik da doživite visokofunkcionalnu anksioznost ukoliko ste ženskog pola, što se uglavnom povezuje sa pozicijom žene u društvu, njenim ulogama i pritiscima sa kojima se suočava balansirajući između zahteva posla i porodice. U povećanom riziku su i osobe koje se bave rizičnim poslovima koji obiluju brojnim stresorima. Osobe koje su odrastale uz anksiozne i zahtevne roditelje ili pak u porodici u kojoj se nisu osećale sigurno, imaju veću verovatnoću da razviju generalizovanu anksioznost.
Kako visokofunkcionalna anksioznost utiče na svakodnevni život?
Osobe koje imaju problem visokofunkcionalne anksioznosti su sklone tome da na sebe preuzimaju istovremeno više zadataka i obaveza. Rade prekovremeno, volontiraju i pokušavaju da sve što rade bude perfektno. Opažaju šta je to što društvo određuje kao uspeh i na sebe vrše pritisak da postignu ili nadmaše ova često nerealna očekivanja. Usled stalnog straha od neuspeha i težnje ka postizanju visoko postavljenih ciljeva, često se suoče sa posledicama sindroma sagorevanja.
Ovo se odražava i na privatan život i na lične odnose zbog intenzivnog fokusa na posao i postignuća u poslovnoj i društvenoj sferi. Ove osobe su veoma osetljive na kritiku ili konstruktivnu sugestiju. Mogu preterano reagovati iz razloga što svaku kritiku duboko internalizuju i doživljavaju kao nedostatak ličnosti i ličnih kompetencija. U nastojanjima da ostvare visoko postavljene ciljeve ove osobe su sklone da zanemare sebe, svoje potrebe i zdravlje. Njihova rezilijentnost na posledice hroničnog stresa je sve slabija i to biva praćeno brojnim zdravstvenim smetnjama.
Strategije koje olakšavaju život sa anksioznošću
Odluka da se osoba menja i da se izbori sa svojom anksioznošću nije laka, ali je promena moguća i počinje upravo od momenta rešenosti da sopstvenu anksioznost stavi pod kontrolu.
Psihoterapija
Psihoterapijsko savetovanje je jedan od načina na koji osobe sa visokofunkcionalnom anksioznošću mogu da nauče da efikasno upravljaju svojim simptomima. Odlazak na terapiju pokazuje da je ta osoba inteligentna, proaktivna, jaka, samosvesna i odlučna da se menja u pravcu razvoja.
Kognitivno bihejvioralna terapija se pokazala visoko efikasnom u tretmanu anksioznosti. Praktično funkcioniše tako što se kroz terapiju zapravo utiče na misli koje osoba ima o sebi i životu. Kroz promenu i oblikovanje misli menja se i ponašanja, a koja su ranije pohranjivala anksioznost te osobe.
Umesto da bude kao ranije izrazito samokritična i da traga za onim što bi moglo da krene po zlu, tokom KBT terapije osoba sa visokofunkcionalnom anksioznošću se uči da upravlja svojim mislima, da traži rešenja i da sebe bezbedno vodi kroz anksiozna osećanja. Umesto straha od anksioznosti i simptoma koji je prate, osoba sa visokofunkcionalnom anksioznošću može biti naučena da sebi kaže “Ja imam anksioznost i to je u redu. Moja anksioznost me ne čini lošom osobom. To je samo način na koji moje telo i um reaguju na situacije i ja mogu da se nosim sa tim”.
Zaboravite na poređenja
Osobe sa visokofunkcionalnom anksioznošću imaju tendenciju da sebe često upoređuju sa drugim uspešnim ljudima, te često osećaju snažnu potrebu da budu kao neko drugi i teže ka stalnom poboljšanju. Ovo u najvećem broju slučajeva oduzima mnogo energije, radosti i zadovoljstva u životu.
Povećajte svesnost
To podrazumeva da vežbe mindfulness-a postanu neophodan deo svakodnevne rutine. Benefiti i dobrobit koju osoba sa visokofunkcionalnom anksioznošću dobija praktikovanjem svakodnevnog mindfulness treninga su vidljivi odmah. Dovode do povećanja samopouzdanja i vere u sebe, što je veoma važno u savladavanju i kontroli simptoma anksioznosti.
Povećanje svesnosti podrazumeva svakodnevno uvežbavanje usmeravanja pažnje na neku stvar ili trenutak i promišljanje, što rezultira donošenjem dobrih odluka, postavljanjem realnih ciljeva i poboljšanjem interpersonalnih odnosa. Više od mindfulness edukaciji pogledajte na ovom stanici: https://energyhouse.life/mindfulness-intensive/.
Naučite da prihvatite kritiku
Prihvatanje kritike nije lako većini od nas. Kritika ima snažan odjek, posebno kod osoba sa visokofunkcionalnom anksioznošću. U tim momentima one se uglavnom povlače i postaju defanzivne, podižući oko sebe nevidljivi zid. Ovo pokreće nezadovoljstvo sobom i samokritiku.
Terapeut može pomoći u smislu da se zajedničkim trudom identifikuju načini na koje će se prihvatiti kritika, odnosno da za momenat osoba odstupi i da proceni informacije koje dobija kroz ono što doživljava kao kritiku, objektivno, bez emocija.
Identifikujte osnovne vrednosti
Veliki broj osoba sa visokofunkcionalnom anksioznošću lični doživljaj uspeha poistovećuju sa uspehom koji je definisan kroz materijalne vrednosti, odnosno kroz ono što društvo prepoznaje kao dokaz uspeha, poput posedovanje dobrog auta, kuće, novca, kao i dobre pozicije na poslu i sl. Ove stavke su važne zato što drugi ljudi veruju da su važne.
U saradnji sa terapeutom osoba sa visokofunkcionalnom anksioznošću može da spozna šta je to što joj je važno mimo društvenih očekivanja i nametnutih vrednosti i da usaglasi svoje misli i postupke sa sopstvenim osnovnim vrednostima.
Kreiranje mreže podrške
Ljudi sa problemom visokofunkcionalne anksioznosti veruju da se moraju sami nositi sa svojim strahovima, strepnjama i ponašanjem koje iz toga proističe jer se plaše kritike. Međutim, krug prijatelja i ljudi koji o toj osobi brinu i stalo im je do nje bez obzira na ishode njenih postupaka, mogu biti od ogromne pomoći u ublažavanju i prevazilaženju anksioznih simptoma.
Zdrave navike i briga o zdravlju
Danas je već široko poznato da fizička aktivnost povećava otpornost na stres i nervozu, te da deluje blagotvorno na organizam. Osim toga, zdrav san i zdrava ishrana su neophodni koraci koje osobe sa visokofunkcionalnom anksioznošću trebaju da uključe u svoju svakodnevnicu.
Kako živeti sa visokofunkcionalnom anksioznošću?
Treba naglasiti da postoji i druga strana medalje zvane anksioznost, a to je da su takve osobe često brižne, empatične, mirotvorci, dobre komšije i sugrađani, osobe koje poštuju red i zakon. Većina njih ima želju da pred sobom postavlja sve veće izazove. Zapravo, većina anksioznih ljudi je sjajna, ono malo što ima je potrebno je da imaju više vere u sebe i da razviju strategije koje bi jačale njihovu samouverenost i njihovo samoprihvatanje.