Republički zavod za statistiku prvi put je, u publikaciji „Stambene zgrade“, objavio podatke o teritorijalnom rasporedu i osnovnim karakteristikama stambenih zgrada u Srbiji na osnovu konačnih rezultata Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova obavljenog 2022. godine.
Na teritoriji Republike Srbije popisano je ukupno 2.261.051 stambena zgrada. Najviše su zastupljene porodične kuće sa jednim stanom (87,7%), zatim porodične kuće sa dva stana (8,3%), a učešće zgrada sa tri i više spratova je 4%.
Tri talasa velike gradnje
Podaci pokazuju da je najveći broj stambenih zgrada izgrađen u periodu od 1961. do 1980. godine – 745.485 zgrada. Tridesete godine prošlog veka takođe beleže veliku gradnju, a to su periodi stabilizacije prilika posle dva svetska rata.
Treći veliki talas stambene gradnje je ovaj današnji. Podaci pokazuju da je od 2000. godine izgrađeno 242.015 stambenih zgrada. Svedoci smo i pravog buma stambene gradnje u Beogradu, a ono što je takođe zanimljivo je da prodaja stanova dobro ide i uglavnom svi novi stanovi nađu kupce.
S obzirom na ekonomsku situaciju i primanja zaposlenih može se zaključiti da se dobar deo prodaje stanova realizuje preko stambenih kredita.
Ponude banaka uz obavezno učešće za stambeni kredit
Banke su na povećanu tražnju odgovorile svojim ponudama stambenih kredita, ali je evidentno da su vrlo oprezne i da pažljivo prate oscilacije na tržištu nekretnina.
Osnovne karakteristike kreditnih uslova koje banke daju su fiksna i promenljiva kamatna stopa, pri čemu se promenljiva stopa najčešće vezuje za EURIBOR, evropsku referentnu kamatnu stopu. Većina stambenih kredita u Srbiji je indeksirana upravo u evrima.
To znači da, iako klijenti rate kredita plaćaju u dinarima, iznos rate zavisi od kursa evra. Postoje i krediti u domaćoj valuti, ali oni su ređi i obično imaju veće kamatne stope zbog većih rizika koje banke preuzimaju.
Učešće za stambeni kredit je uglavnom 20% vrednosti nekretnine i obavezno je kod svih banaka. Učešće je deo koji korisnik kredita mora obezbediti iz sopstvenih sredstava, a ostatak se finansira putem kredita.
Period otplate kredita može trajati do 30 godina. Većina banaka omogućava prevremenu otplatu kredita, ali uz određene naknade. Da bi bile konkurentnije pojedine banke ne naplaćuju troškove obrade kredita i ne traže naknadu za prevremenu otplatu kredita.
Uslovi za dobijanje kredita
Banke detaljno analiziraju kreditnu sposobnost podnosioca zahteva. Ovo uključuje proveru mesečnih primanja, postojećih dugovanja, kreditne istorije, kao i stabilnost zaposlenja. Klijenti sa stabilnim primanjima i dobrom kreditnom istorijom obično mogu dobiti povoljnije uslove.
Mnoge banke zahtevaju da korisnici stambenih kredita osiguraju nekretninu, kao i da ugovore životno osiguranje. Ovi troškovi povećavaju ukupne mesečne obaveze, ali pružaju dodatnu sigurnost i banci i korisniku kredita.
Važno je znati da su stambeni krediti hipotekarni, što znači da nekretnina koja se kupuje postaje zalog za kredit. U slučaju da klijent ne može da otplaćuje kredit, banka ima pravo da pokrene postupak prodaje nekretnine kako bi namirila svoja potraživanja.
Značajnu olakšicu pri uzimanju stambenog kredita predstavljaju subvencije koje država obezbeđuje za određene kategorije stanovništva, kao što su mladi bračni parovi ili osobe koje kupuju svoju prvu nekretninu. Ovi krediti obično imaju niže kamatne stope i povoljnije uslove učešća.
Karakteristike stambene gradnje u Beogradu
Beograd je već odavno veliko gradilište, a najviše se gradi na Vračaru, Novom Beogradu, Starom gradu i Dorćolu. U novije vreme grade se luksuzne zgrade, stambeno-poslovni kompleksi i kondominijumi gde cena po kvadratu dostiže i 10.000 evra.
Karakteristično je da nema masovne gradnje, kao u periodu kada je podizan Novi Beograd i gradile se desetine hiljada stanova.
Imajući u vidu nedostatak stambenog prostora u Beogradu i postojeću prodaju, investitori, domaći i strani, nastavljaju sa intenzivnom gradnjom. Najavljena je i velika gradnja stanova povodom izložbe EXPO 2027.
S obzirom da je Beograd stari grad, ali uvek mlad, gradnju karakteriše raznovrsnost arhitektonskih stilova. Stariji stilovi odlikuju stare delove grada, Novi Beograd ima velike stambene blokove iz socijalističkog perioda, ali se svuda podižu novi poslovni i stambeni objekti modernog izgleda, sa više stakla i metala.
Visoki objekti za više stambenih jedinica
Opšta karakteristika je da se pretežno grade visoki objekti, kako bi se obezbedilo više stambenih jedinica. I da se gradnja širi i prema periferiji grada, gde je manje gužve, više prirode i uslovi za život su povoljniji. I cene po kvadratu su uglavnom niže.
Ono što je takođe važna odlika je da se vodi računa o energetskoj efikasnosti novih stambenih objekata. Moderni materijali i tehnologije koriste se za izgradnju zgrada sa boljom izolacijom, ugradnjom solarnih panela i korišćenjem sistema za pametno upravljanje energijom. Poseban fokus je na smanjenje potrošnje energije i očuvanje životne sredine.
I ono što treba pomenuti je Beograd na vodi, koji je zapostavljene delove grada pretvorio u otmenu i atraktivnu stambenu i komercijalnu zonu. Beograd na vodi najbolje karakteriše beogradsku stambenu gradnju kao veoma dinamičnu, modernu, koja prati savremene arhitektonske i urbanističke trendove, obogaćujući istorijski identitet grada.