Sa velikim brojem atrakcija i tura posvećenih kulturi i opštem obrazovanju, Beogradu je ipak nedostajalo jezgro oko kog će se svi ti sadržaji nekako preklapati i dopunjavati, jer se Narodni muzej u Beogradu dugo čekao. Naravno, ne mislimo na njegovo osnivanje, koje je bilo davne 1844. godine, već na period od kada je povučena stara stalna postavka muzeja (2004. godine) i kada je mogao da se poseti isključivo za vreme pojedinačnih izložbi koje su u ovom periodu organizovane. Stalna postavka je povučena iz razloga loših uslova, i bezbednosnih i mikroklimtaskih, pa je naredni period posvećen sanaciji i adaptaciji muzeja.
Prošle godine, preciznije, 28. juna 2018. godine, taj period je okončan, pa se simbol Beograda vratio na velika vrata, a sa njim i nova stalna postavka, koju je od otvaranja posetilo više desetina hiljada posetilaca, što je odziv kakav je ovakva jedna institucija svakako zaslužila.
Tačno je da je, kada je u pitanju Narodni muzej Beograd otvaranje izazvalo veliku pažnju i medija i domaće javnosti, i to s pravom, jer je stalna postavka koju smo tako dugo iščekivali zaista dostojna institucije kakva je Narodni muzej i da predstavlja pravi razlog za posetu, i to iz više puta. Ako još uvek niste našli vremena da ga posetite, naša želja je da vam u narednom tekstu što više približimo šta možete očekivati od nove stalne postavke muzeja, i time vas inspirišemo da ga posetite što pre.
Narodni muzej Beograd – Nova stalna postavka vredna svake pažnje
Ono što je jako bitno naglasiti jeste da nova postavka predstavlja celokupan fond Narodnog muzeja, i eksponate koji obuhvataju ogromni hronološki opseg, od paleolita, pa sve do umetnosti 20. veka, odnosno 4 hronološki podeljene zbirke, ili Praistorija, Antika, Stari vek i Novi vek.
Iz ovog razloga, zbog mnoštva eksponata i širokog hronološkog okvira koji zbirka obuhvata, postavka je organizovana na tri nivoa, prostirući se na 5000 m2 izložbenog prostora, vodeći kroz jedno sadržajno kulturno putovanje, na jedan slikovit i nelineaeran način, što će vam omogućiti da kvalitetno obiđete celu postavku, ili da se zaputite u baš onaj njen deo koji vas najviše interesuje.
Postavka predstavlja ponos muzeja i način da se muzej ponovo postane aktivna i stabilna institucija kulture koje otelotvoruje nasleđe naše zemlje, kao i njena dostignuća u oblasti društvenih nauka i umetnosti. Ona svedoči o arheološkim dostignućima i samim tim našoj prošlosti, umetničkim predmetima sa predstavama naših najznačajnijih srednjovekovnih vladara, kao i kolekcionarima i darodavcima koji su doprineli tome da fond muzeja bude bogat kvalitetnim i vrednim predmetima, kao što je to danas.
Arheološka zbirka – uzbudljivo putovanje od paleolita do antičke Grčke i Rima
Arheološkoj zbirci je posvećen ceo prostor atrijuma Narodnog muzeja, sa eksponatima koji prate periode paleolita, pa sve do antičke Grčke i rimske umetnosti, gde je cilj da se na nelinerana način, kroz reprezentativne eksponate prikaže način života ljudi kroz periode praistorije na našoj teritoriji.
Lepenski Vir – kultura koju otkrivamo i dalje
Pošto je prostor atrijuma ograničen, muzej je napravio kompromis u vidu tematskih celina koje prate najzanimljive kulture i kulturne pojave na našoj teritoriji tokom praistorije, koje su istovremeno i važan deo našeg kulturnog nasleđa. Među njima se verovatno najviše ističe kultura Lepenski Vir, koja je naseljavala područje Đerdapa u periodu od 10. i 6. milenijuma pre nove ere, obuhvatajući nekoliko faza, od kojih je Lepenski Vir III najmlađa, i obuhvata period mezolita.
Među eksponatima koji se pripisuju kulturi Lepenski Vir postoji veliki broj alatki i oruđa od kosti i roga, ali ono po čemu je Lepenski Vir najprepoznatljiviji u široj javnosti jesu jedinstvene kamene skulpture, čiji ekvivalent ne postoji nigde u svetu. Za ove neobične ribolike skulpture neprocenjive vrednosti, smatra se da prikazuju religijske predstave i usmerenost ondašnjeg čoveka na reku i značaj koji je ona imala na njegov život. Među ovim skulpturama najpoznatija je predstava Vodene vile.
Neolitska revolucija i neolitizacija
Još jedna reprezentativna i zbirka od izuzetnog značaja za praistoriju koja je uzela maha na našim prostorima, obuhvata hronološki period starijeg neolita (period od kraja 7. do sredine 6. milenijuma pre nove ere), odnosno materijalne ostatke starčevačke kulture.
Eksponati koji sada čine glavninu ove zbirke pristizali su u muzej već početkom prošlog veka, a najbitniji potiču sa lokaliteta Starčevo kod Pančeva, po kom je ova kultura i dobila ime. Period neolita je doneo brojne inovacije zbog čega se i pokreće pitanje neolitske revolucije.
Naime, prema definiciji, neolitska revolucija označava trenutak kada se sa nomadskog prešlo na sedentarni način života, odnosno kada se sa lovačko-sakupljačkog načina života, prešlo na zemljoradnju i stočarstvo. Ovaj prelaz da prostora da se razviju određeni segmenti društvenog života koji su nama danas itekako dobro poznati, pri čemu se pre svega misli na ekonomske prilike, pojavu novih mateirijala i samim tim proizvodnju novih predmeta, što je sve utrlo put industriji.
Srednji vek kroz 10 uzbudljivih tematskih celina
Ako ste ljubitelji srednjeg veka, eksponate vredne pažnje koji se pripisuju ovom periodu ćete pronaći u prostoirijama prvog sprata, kroz celine koje obuhvataju hronološki raspon od sredine ranog srednjeg veka do Prvog srpskog ustanka. U pitanju je jako raznorodan materijal koji obuhvata predmete kao što je nakit, koji predstavlja većinski deo arheološke zbrke ranog srednjeg veka.
Jedna od najznačajnijih i najsveobuhvatnijih tematskih celina jeste arheološka zbirka poznog srednjeg veka, koja obuhvata materijalnu kulturu iz perioda kada je srpska država bila na najvećem usponu, odnosno pre pada pod tursku vlast. Najveći broj nalaza potiče sa dugogodišnjih sistematskih iskopavanja Novog Brda, koji je u tom periodu bio važan ekonomski i rudarski centar.
Tematska celina koja se odnosi na zbirku srpske srednjovekovne u vizantijske umetnosti većim delom predstavlja istorijsko-umetničku kolekciju, a najvredniji eksponat bez premca je Miroslavljevo jevanđelje, poreklomiz 12. veka i od 2005. godine se nalazo na UNESCO listi Pamćenje sveta.
Srpsko slikarstvo 18. i 19. veka
Zbirka srpskog slikarstva 18. i 19. veka se takođe nalazi na prvom spratu, u okviru drugog dela izložbenog prostora. Ova neprocenjiva zbirka obuhvata preko 1500 dela, od kojih su prva počela da pristižu u muzej još u vreme njegovog osnivanja. Reč je mahom o vrhunskim ostvarenjima srpskog slikarstva, koja su nastala ili za potrebe Srpske pravoslavne crkve, kao ili bogatih i uticajnih pojedinaca, a kasnije, i za potrebe tek formiranog građanskog staleža.
U početku je akcenat prvenstveno bio na sakupljanju dela slikara 19. veka, među kojima posebno mesto ima Dimitrije Avramović, čijih je čak 35 dela poklonjeno Narodnom muzeju. U zbirci se nalaze i zaveštanja samih slikara, a kasnije su od velikog značaja bili i pokloni i legati, u koje se ubrajaju i članovi vladarskih porodica Karađorđević i Obrenović.
Najveći biseri jugoslovenskog slikarstva
Ova zbirka koja vas čeka na drugom spratu muzeja, u svojim počecima je sadržala jako mali broj slika uglednih jugoslovenskih slikara, ali nakon Drugog svetskog rata je znatno obogaćena, zahvaljujući ministarstvima idržavnim ustanovama koje su ustupile neka od svojih njaverdnijih dela. Pored toga, zbirka je obogaćena kako otkupom, tako i poklonima pojedinih vlasnika i autora.
Zbirku sada čini skoro 3000 slika, koja se mogu svrstati u umetničke pravce kao što su impresionizam, simbolizam, secesija, realizam, nadrealizam, modernizam itd. Među dobro poznatim autorima i njihovim delima, posebno se izdvajaju Nadežda Petrović, Moša Pijade, Sava Šumanović, Živorad Nastasijević, Nedeljko Gvozdenović, Stojan Aralica, Petar Lubarda, Milena Pavlović Barili, Boža Ilić i mnogi drugi, koji su svojim remek-delima i antologijskim ostvarenjima upotpunili umetničko nasleđe Narodnog muzeja.
Strani slikari – kolekcija slika i pastela za uživanje
Zbirku strane umetnosti takođe ćete naći na drugom spratu, a nju čini preko 1000 slikarskih i skulptorskih dela, mahom evropskih umetnika, a može se reći da obuhvata hronološki period od 14. do 20. veka. Da bi se lakše ipsratili stilovi i autori ovih remek dela, zbirka je izdeljena na celine koje pripadaju italijanskim umetnicima, flamanskim i holandskim slikarima, kao i francuskim i drugim evropskim slikarima.
Među čuvenim slikarima ovih epoha i predstavnici različitih slikarskih pravaca, posebno se izdvajaju zvučna imena kao što su Tintoreto, Gvardi, Rubens, Van Gog, Mondrijano, Pisaro, Dega, Mone, Renoar, Gogen, tuluz Lotrek, Matis, da bi na kraju školu modernizma zaokružili Pikaso i Kandinski.
Novi život muzeja tek počinje
Kroz prethodno sažeto predstavljanje postavke kroz njene najupečatljivije i najvrednije zbirke, želeli smo da vam približimo bogatsvo eksponata, kao i kulturnog nasleđa kojim je depo Narodnog muzeja raspolagao, a koje je sad opet izloženo, čime je svima zaintersovanima još jednom omogućeno da vide i nauče nešto novo.
Narodni muzej sadrži najkvalitetniju i najbogatiju umetničku i arheološku zbirku na ovim prostorima, i ponovo predstavlja pijedestal oko koga se vrti naše kulturno obrazovanje, ali i inspiracija za stvaralaštvom. Značaj Narodnog muzeja je i ogroman a sada još jednom predstavlja nezaobilaznu stanicu kada je reč o opštem obrazovanju našeg društva, i zbog čega se poseta ovoj ustanovi podvodi pod “moranje”.
Kada je u pitanju Narodni muzej radno vreme je poprilično dobro konpirano, pa ga tako utorkom, sredom, petkom, nedeljom možete posetiti od 10 do 18 časova, a četvrtkom i subotom od 12 do 20h, dok je ponedeljak neradan dan. Dobra vest je da je nedeljom ulazak na stalnu postavku muzeja besplatan, pa ako ga još uvek niste posetili u novom ruhu, vreme da je to što pre i učinite.