Ostavimo istraživačima da i dalje ispituju šta je prvo što posle buđenja uradimo, ali ono što su otkrili do sada pokazuje da čim otvorimo oči uzimamo mobilni telefon u ruke. I odmah listamo portale na kojima po navici saznajemo da li nam je neko nešto poručio, da li je stigao izveštaj iz banke ili šta je novo u svetu i oko nas.
Naravno govorimo o statistici, proseku, odabranoj grupi reprezentativnih ispitanika svih uzrasta. Ali činjenica je da se za razliku od nekih prohujalih vremena, kada su ljudi uključivali radio da saznaju “šta se to desilo” ili “šta ima novo”, danas sve najvažnije “piše” na mobilnom telefonu.
To znači i gde je bio zemljotres i kako se sprema đuveč i koje se sportske utakmice igraju uveče. Kakvim sadržajima portali pronalaze put do čitalaca? Bez sumnje korisnim, interesantnim, novim, proverenim, verodostojnim, pa da probamo da utvrdimo šta ljudi vole i čitaju na portalima.
Portal traži odgovor na pitanja svojih čitalaca
Onima koji te sajtove prave i održavaju svakako je najvažnije da im portali budu otvarani, jer čitanost donosi reklame i profit, ali i ugled. Ipak, svi bi želeli da se kaže “pročitao sam tamo” i da se tome masovno veruje.
Iako se portali specijalizuju za određene teme i oblasti života, niko se danas ne libi da pokriva i druge teme, pogotovo ukoliko su aktuelne i interesuju dosta ljudi. Portali koje Beograđani vole i čitaju ne objavljuju samo “beogradske teme”, jer žitelji glavnog grada žele da saznaju na vreme u kojim ulicama neće biti vode sutradan, ali i još mnoštvo toga o zdravlju, kulturi ili psihologiji. Jedan od dobrih primera takvih portala je https://tosamja.media/ – online ženski magazin namenjen ženama 45+.
Najvažnije je dobro obrađenom pričom privući jednog čitaoca, da kada sledećeg puta bude u nedoumici, pokuša na tom istom konkretnom portalu da opet potraži odgovor na svoje nedoumice.
Đaci vole da prepišu lektiru i pismeni zadatak
Nema sumnje da su pretraživači najposećeniji, ali posle googla i drugih tog tipa, slede mreže na kojima se komunicira, poput fejsbuka, tvitera ili instagrama. Pre dve godine rađeno ispitivanje pomoglo je da se sastavi spisak od pedesetak najčešće otvaranih i čitanih sajtova.
Među njima dominiraju oni informativni, povezani sa agencijama, dnevnim novinama i televizijskim kanalima. Šta objavljuju na matičnom mediju puštaju i na sajtu. Informacije su bitne, žele ljudi da su obavešteni, ali malo ispod njih su oglasni portali na kojima se prodaje sve – od dečjih polovnih cipela do frižidera i amatrskom rukom slikanih ikona.
Interesantno je da verovatno zaslugom đaka dosta posetilaca beleže vikipedija ali i portali koji objavljuju korisne školske teme. Kada to pominjemo mislimo na napisane pismene zadatke na određenu temu, sastave o junacima iz knjiga koje bi školarci trebalo da pročitaju i prepričane lektire. Verovatno da i nastavnici znaju za te sajtove, ali da su čitani – jesu.
Lekar propisuje lečenje, sajtove čitati informativno
Svako koga bilo šta zaboli, žigne ga u leđima ili mu se zacrveni oko i pojavi čmičak prvo će pogledati šta “dr gugl” zna o tome i šta bi trebalo preduzeti. Zato ne čudi da su sajtovi baš medicinski, ili zdravstveni kako kome volja, vrlo čitani. Mlade mame, plašeći se da ne pogreše, vole da tu provere “zašto beba plače” i pogube se u moru podataka.
Čak je nedavno primećeno, uz upozorenje onima koji te sajtove čitaju, da se alternativna medicina na nekim portalima predstavlja vrlo često kao čarobni štapić i da bi mnogo toga trebalo prihvatati sa rezervom. Da ne bi neko platio glavom zabludu da je sve ono što piše na internetu i društvenim mrežama istinito i provereno.
Anonimnost nestručnog autora je dobar zaklon od moguće krivične odgovornosti kasnije, ali bez sumnje samo je lekar taj koji postavlja dijagnozu, određuje način lečenja i upućuje pacijenta šta da dalje čini, kojem specijalisti da se obrati, ili možda poliklinici. Ali dobro se zna šta podrazumeva bolničko lečenje, šta su lekovi dobijeni na recept i šta podrazumeva zvanična medicinska procedura.
Čitani su tekstovi o svim aktuelnim temama
Da se vratimo još nekim sajtovima koje Beograđani vole da čitaju, posebno oni koji žele da putuju. Pošto saznaju kako da lako stignu u Češku ili kakve lepote nudi Kopaonik, a čime pred gostima može da se podiči glavni grad, mnogi će se vratiti u svakodnevicu i pomisliti kako će se grejati ove zime.
Upravo je to jedan od dokaza da čitani portali svojim pratiocima nude “osnovnu temu”, ali i pripomažu korisnim tekstovima da druge brige budu savladane. Iako nisu izdavali stan na dan neki će, da bi saznali kolika je zarada od tog posla, pročitati na primer tekst o tome na turističkom portalu..
Dentalni turizam je takođe tema koja se poslednjih godina provlači u razgovorima jer su stomatolozi leti zarobljeni u svojim ordinacijama i na klinikama praveći zube gostima iz inostranstva. Od toga dobru korist izvuku i hoteli u kojima gosti odsedaju, dok čekaju lepši osmeh po mnogo nižoj ceni nego u belom svetu.
Na kraju da skuvamo nešto po receptima sa portala
Nećemo pri kraju ove priče baš stavljati šlag i jagodicu na tortu a ni preporučivati slatkiše – ali naši ljudi vole kolače i vrlo rado sednu za bogatu trpezu na kojoj ima i pečenja i kolača. To je teza koju ne bi trebalo mnogo dokazivati. Zar onda čudi sve više portala posvećenih kuvanju a i njihova popularnost? Naravno da ne.
Nekada su kuvari, knjige i knjižice sa šarenim slikama i detaljnim receptima, u knjižarama bili vrlo traženi, kao poklon onima koji u kuhinju ne zalaze. Potom su se kuvari, oni pravi u belim uniformama i sa našušurenim kapama, preselili u televizijske emisije. A sad evo spretnih domaćica i domaćina na portalima i internet kanalima.
Kuvaju silne gurmanluke i specijalitete: čorbu od tikvica, pitu harmoniku sa jogurtom, kolenice u saftu, posan pasulj i posoljenu tikvu, mese hlebove i peku vanilice. Oduvek se kod nas dobro jelo. Prijatno vam ukoliko sedate za sto, a i prijatno vam listanje stranica na portalima, onim koje volite i koje ćete tek otkriti, jer svakim danom ih je sve više.