Koje poslastičarnice Begrad vešto skriva u džepovima svojih poznatih ulica? Svi ti stari delovi grada čuvaju svoju slatku istoriju u staklenim izlozima ovih lokala, gde višdecenijski majstori žive svoju tradiciju u proverenim i kvalitetnim receptima kolača, torti i drugih slatkiša, koji postaju svedok jednog prošlog vremena.
Nastavite sa čitanjem jer ćemo ovim zajedničkim obliaskom beogradskih poslastičarnica zakačiti prošlost i uticaj različitih kultura koje su u našu utisnule poslastice bez kojih danas ne možemo i koje smo prigrlili kao svoje.
Poslastičarnice Beograd – junaci na bulevarskom frontu
Najduža i najstarija ulica u Srbiji – Bulevar kralja Aleksandra, na svom trotoaru, među brojnim buticima, prodavnicama i kafićima, obezbeđuje smeštaj najstarijim poslastičarnicama u zemlji.
Na čuvenoj raskrsnici između Palate, Glavne pošte i ulaska u Kneza Miloša, skoro više od 70 godine, čvrsto i brobreno stoji jedan ,,junak’’ zvani Pelivan.
Pelivan je poslastičarnica koju je osnovao Mustafa Pelivanović još u 19. veku, davne 1851. godine. Novac koji je dobio, osvojivši zlatnu medalju u rvanju, uložio je u jednu od najboljih beogradskih poslastičarnica.
Rođaci ove porodice su vlasnici Pelivana u Valjevu i Nišu, dok su ostali gradovi bili inspirisani ovim nazivom, te zbog toga danas srećemo veliki broj istoimenih lokala širom Srbije: Kraljevo, Jagodina, Subotica (koje je nedavno proslavila stogodišnjicu svog postojanja).
Na persijskom, pelivan znači borac, junak, a pelivanstvo je vrsta rvanja. Mustafino prezime nije bilo prvobitno Pelivanović, ali mu je dodeljeno nakon što je poneo počasnu titulu pelivana.
Ova poslastičarnica ima autentičan enterijer na kom su okačene stare slike Beograda iz njegovih mlađih dana, a u svojoj ponudi slatkiša, spaja bogatstvo orijentalnih ukusa i srednjoevropske bečke škole.
Međutim, sladoled je ono što je kupcima punilo kornete i stomake, a njima novčanike, čak i kad su, tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, imali samo 4 vrste: vanila, malaga, lešnik i čokolada.
Tadašnji vlasnik pelivana, Azir, bio je jedan od najbogatijih ljudi tog vremena i zanimljivo je da je posedovao brod dužine 13 metara.
Danas, tradicija sladoleda se ne gasi. Svake godine, datum otvaranja poslastičarnice obeležava se tako što se slučajnim i namernim prolaznicima nudi besplatan sladoled.
Invazija sladoleda nastavila je svoje pohode duž Bulevara da bi se zaustavila na Đeram pijacu, u poslastičarnicu Bombaj.
Bombaj je poslastičarnica stara više od pola veka, a pored 30 vrsta ručno pravljenih sladoleda, ona se ponosi i svojom domaćom bozom.
Ova poslastičarnica pravi i razne vrste toriti i kolača – od slavskih, sitnih i onih krupnih sočnih, svih oblika i veličina koji otkopčavaju kaiš umesto vas.
Nedalko od Bombaja, u štitu od krošnji drveća, stoji poslatičarnica Lion sa višedecenijskim poslastičarskim iskustvom.
Najprodavaniji su im čokoladni kolači, orasnice, baklave i žito. A tu je, umesto boze, osvežavajuća limunada.
Poslastičarnice u Beogradu i njihovi reprezentativni slatki primerci
Neka mesta su dobra po svemu što nude, a neka su najbolja samo zbog jednog razloga – tog jednog specijaliteta zbog kojih svi požele da se vrate. Upravo su to lokali koji se sledeći na listi naše gastronomske ture.
Turske poslastičarnice u Beogradu – baklave, sutlijaš, ratluci
U ulici Carice Milice, kada se sa Zelenog venca užurbano penjete prema Knez Mihailovoj, zastanite i sa vaše leve strane pogledajte dugački izlog jedne autentične poslastičarnice, čiji specijaliteti krase naziv lokala.
Balkan Baklava pravi svojevrsne baklave po turskim receptima. One su male, kompaktne, sočne i dobro napunjene, bez tradicionalnih kora, a izbor je veliki. Naša preporuka su čokoladne baklave i baklave sa pistaćima.
Orijnentalni duh oseća se i u Orijentu, poslastičarnici u Balkanskoj ulici, nekadašnjem carstvu zanatlija i trgovaca.
Jedinstvena i drugačija od drugih baš po tradicionalnoj recepturi sutlijaša, turskog pudinga od riže, koji se obavezno začini cimetom.
Orijent, naravno, u ponudi ima i baklave, urmašice i domaće alve, ali za ljubitelje sutlijaša, ovo mesto bi trebalo da bude kao mali slatki raj na zemlji.
Verujete li da možete otputovati u neko drugo mesto a da pritom ne pakujete kofere ili provervate da li ste poneli pasoše?
Dovoljno je da se iz Balkanske ulice, pored hotela Moskva, spustite u Prizrensku 7 i sa leve strane ćete, u šarenim izlozima, otputovati u čarobni svet sarajevskih slatkiša.
Poslastičarnicu Specijal otvorio je 1963. godine Mulaim Rešidović, koji je prvobitno usavršavao svoj zanat u Sarajevu i Makedoniji.
U pravljenju kolača koji se prodaju uloženo je puno truda, vremena, a najviše ljubavi i posvećenosti da svaki sastojak dođe do svog izražaja, ali i da ne remeti savršenu ravnotežu ukusa.
Oslobodite se i fizičkog i mentalnog prtljaga, sedite u Specijal i uz ispijanje soka od ruže i ratluk, beogradske ulice zamenite baščaršijskom kaldrmom.
U koje ,,ženske’’ poslastičarnice Beograd ponosno poziva?
Ženski poslastičari reprezentativno ulepšavaju Skadarliju, Terazije, Ulicu kralja Milana.
Poslastičarnica hotela Moskva šepuri se svojim specijalitetom – moskva šnitom, a za njen postanak zaslužna je Anica Džepini. Ona je osmislila recept za ovu svetski priznatu i popularnu tortu punog naziva šnit a la hotel Moskva, 1976. godine.
Zanat je prenet sa ,,ženskog kolena na žensko koleno’’ , te po ovom originalnom receptu, tortu danas pravi Dobrila Stanković.
Moskva šnit je imala svoju eksperimentalnu fazu kada se pravila sa jagodama i malinama, ali se pokazalo da sladokusci više uživaju u prvobitnom receptu.
Prava na ovaj recept su zaštićena. Međutim, to nije sprečilo mnoge majstore da ga otkupljuju.
Zbog toga se ovaj slatki simbol grada Beograda može probati i u drugim velegradskim prestonicama i većim gradovima kao što su London, Beč, Budimpešta, Ženeva, Rim i Čikago.
Zlata Spasojević stoji iza imena Zlata – poslastičarnice koja svojim rustičnim, staogradskim duhom kontrira modernim strujanjima hotela Hilton: ,,okršaj’’ kultura u srži gradske vreve na Slaviji.
Upravo ova poslastičarnica svojim pastelno zelenim zidovima, retro šoljicama i drangulijama iz perioda naših baka i prabaka, uvlači mušterije u vremeplov i ukusima ih ,,teleportuje’’ u neka lepša i manje užurbanija vremena bez sirena i trubanja.
Ovu poslastičarnicu je proslavila čuvena Diplomat torta, tu je i Zlata torta, imenjakinja lokala koja se pravi od kombinacije jednostavnih sastojaka – slatke pavlake, čokolade i korice od oraha.
Pored tortica, preporuka za kvalitetno podizanje šećera je šampita i srneća leđa.
Kako da čuvena boemska četvrt prođe neopažano? Njen simbol nisu samo kafane, tamburaši i spomen kuća srpskog boema Đure Jakšića.
Na kraju Skadarske ulice, ili na njenom početku, u zavisnosti od koje ulice polazite, nalazi se poslastičarnica Milica.
Glavni majstor ovog lokala je poslastičar Milica Grbić, koja ima staž skoro 30 godina. Ova poslastičarnica osnovana je 1995. godine
Čuvena po tortama, sitnim kolačima, turskim poslasticama, a srneća leđa su specijalitet po kom se izdvaja.
Poslastičarnice Beograd centar – jer svi putevi vode na Dorćol
Značenje turske reči ,,dort’’ i ,,jold’’ , tj. na raskrsnici četiri ulice, više od pola veka, opravdava svojim imenom i pozicijom poslastičarnica Dorćol, koja se nalazi na uglu ulice Cara Dušana i Kralja Petra.
Prema narodnom verovanju, na raskrnici puteva se susreće ovaj i onaj svet. Prelaženjem raskrsnice postoji strah da će putnik pokupiti čini koje je neko tu davno ostavio.
Mi vam zato savetujemo da ostanete u ulici Cara Dušana 34, jer ćete u Dorćol poslastičarnici osetiti susret dva sveta: ovog našeg, modernog i užurbanog, i onog prošlog, vremena Jugoslavije koje se zadržalo u zidovima lokala.
Ova poslastičarnica je pravi jugoslovenski klasik. Prepoznatljiva je po belom izlogu kroz koji se probija topla, rustična i autentična atmosfera nostalgičnog perioda.
Neki tvrde da je ova poslatičarnica najstarija u Beogradu. Bila ona najstarijestara ili ne, beogradski duh prošlih vremena nije zamenjen onim modernim, minimalističkim enterijerom koji podseća na sterilni kancelarijski ili izložbeni prostor.
Njihovi specijaliteti su torte. Naravno, tu su i turske poslastice – baklave, tulumbe, urmašice, šampite, koje možete zaliti limunadom ili sokom od zove.
Mi vam zato savetujemo, radi vaše bezbednosti, da svratite u poslastičarnicu i konzumirate isključivo slatku magiju ovih neodoljivih kolača.
No-Sugar Beograd – poslastičarnice koje vode računa o šećeru
Poslastičarnice mogu postati noćna mora za ljubitelje slatkiša koji moraju da, iz principa ili zdravstvenih razloga, vode računa o unosu određene vrste šećera.
Ugljeni hidrati daju energiju našem organizmu. Tri glavne vrste ugljenih hidrata su šećeri, skrob i vlakna.
Na osnovu njihove hemijske građe, kao i njihove svarljivosti u organizmu, postoje prosti i složeni ugljeni hidrati, koji se često karakterišu kao ,,dobri’’ i ,,loši’’.
Zbog čega je to tako?
Prosti ugljeni hidrati se brzo i lako rastvaraju u organizmu. Utiču na nagli skok šećera u krvi jer ih creva lako upijaju. Njih ima u voću i mleku, a prerađenih prostih šećera ima u industrijskim proizvodima kao što su bombone, čokolade, grickalice, gaziran piće, ali i u pekarskim proizvodima.
Složeni ugljeni hidrati nalaze se u integralnim žitaricama, mahunarkama i povrću. Oni imaju dodatnu komponentu – vlakna, vrstu ugljenih hidrata, koja se ne svare i ne apsorbuju.
Vlakna hrane dobre crevne bakterije i omogućava i sporiju apsorpciju ugljenih hidrata u krvotok.
Zahvaljujući vlaknima, složeni ugljeni hidrati neće povisiti nivo glukoze i nivoa insulina kao što bi to učinili prosti ugljeni hidrati.
Zdravo posno, vegansko, bez dodatog šećera
Ekipa iz poslastičarnice Ćao, šećeru se trudi da vam prenese dobro poznati ukus slatkih dezerta preko sastojaka kao što su:
- koštunjavo voće (izvor masti)
- urme (izvor prirodnih vlakana)
- organski kokosovi listići (bogati biljnim vlaknima, vitaminima i mineralima)
- organski kakao (bogat antioksidansima)
- pomorandža (bogata vitamnimom C, jubučnom i limunskom kiselinom, kalijumom, taninom itd.)
Pored kuglica, magfina, torti i palačinaka, oni prodaju i svoje namaze.
Nalaze se u ulici Rige od Fere 15, a njihovi slatkiši su 100% biljnog porekla.
Verujete li da je to moguće?
Izazivamo vas da odete i sami se uverite.
Poizvodnja zdravih domaćih kolača nastavlja se u Šumi, poslastičarnici koja se nalazi u Siminoj 22. Podseća na ušuškano skrovište koje je ujedno i kafić.
Umesto belog, rafinisanog šećera, koristi se voće, ječmeni slad, kokosov šećer ili čokoladu koja je zaslađena šećernim alkoholima.
Sve ove namirnice imaju niži glikemijski indeks što je odlično rešenje za sladokusce koji muče muku sa insulinskom rezistencijom ili dijabetesom.
Recepti poslastičarnice Šuma kombinuju sastojke koji će povećati udeo vlakana, hranljivih masnoća, vitamina svežeg voća i povrća. Sve to snižava glikemijski indeks poslastice.
Čokolada koje se koristi je bez šećera, zaslađena je šećernim alkoholima, a mlečnu, bela i crna čokolada se meša sa voćem, lekovitim biljem i orašastim plodovima.
Kolače i torte možete poručiti kada pravite neko slavlje, a možete i sa prijateljima sesti na kafu, koju posebno nabavljaju od zanatske pržionice.
Mi vam preporučujemo čokoladni mus sa malinama ili šuma kolač koji je na komad.
Za koji god slatkiš se odlučili, nećete pogrešiti!
Za koje najbolje poslastičarnice Beograd garantuje preko mosta?
Novi Beograd je oduvek bio tu, iako je počeo za izgradnjom nakon Drugog svetskog rata.
U Kruševskom spomeniku iz 1713. godine zapisano je da je selo Bežanija postojalo još za vreme turske vladavine.
Novi Beograd, kakvog danas poznajemo, odlikuju široke ulice i trotoari čija staza može da, pored pešaka, ugosti i bicikliste.
Kakvi sve lokali se skrivaju među blokovskim džepovima?
Poslastičarnice Novi Beograd
Naš prvi stariji predstavnik, je kafe-poslastičarnica Verdi iz 1995. godine. Nalazi se u Bulevaru Mihajla Pupina 10D.
Ova poslastičarnica preuzela je italijanski koncept uređenja i usluge ugostiteljstva – trattoria.
Trattoria je vrsta objekta koji pruža uslugu hrane i pića, deo porodičnog biznisa, jaki recepti i pristupačne cene.
Trattoria se osvaja glavne ulice, već se nalazi u sporednim i zavučenim, baš kao i ova naša poslastičarnica.
Nisu formalni kao restorani, međutim, ,,ozbiljniji’’ su od osteria, lokala koji je nalik baru i odlikuje ga ležernija, porodičnija atmosfera lokalnog stanovništva.
Kafe-poslastičarnica Verdi nudi veliki broj domaćih kolača i torti, a ima i baštu stvorenu za lepe i sunčane dane.
Još jedan italijanski duh skućio se u Gelato baru. Ovaj lokal je izuzetak od svih prethodnih jer nije samo poslastičarnica. Međutim, vredan je pomene.
Ima preko 30 vrsta sladoleda čiji kvalitetni sastojici opravdavaju svoj naziv. Ovaj lokal upravo nosi naziv po ovoj poslastici.
Njihov sladoled je na dobrom glasu s razlogom.
Možete ga jesti u sočnim, hrskavim kornetima ili u staklenim činijama. Nalazi se u ulici Jurija Gagarina 28. Bašta je uvek puna kada je lepo vreme, dok je unutrašnji enerijer prostran, a svaki sto postavljen tako da čuva intimnost vaših priča.
Poslastičarnica Cake factory može se s punim pravom smatrati novobeogradskom kraljicom torti i kolača, koja objedinuje i tradicionalne i moderne recepte.
Ime govori samo za sebe!
Ovo slatko carstvo proizvodi torte za sve prilike: svadbene torte, dečije torte, svečan torte, različitih oblika, broja spratova, sa šlagom i sa ili bez fondana.
U njihovoj ponudi se nalaze i sitni kolači.
Nalaze se u ulici Majora Milana Malnarića BB, na čuvenoj Bežanijskoj kosi.
Poslastičarnice Zemun
Zemun, ,,grad’’ za sebe, nalazi se na ušću Save u Dunav, a pored autentične i drugačije arhitekture, sa Beogradom deli ljubav prema tradicionalnim poslastičarnicama.
Jedna od njih se nalazi u samom srcem Zemuna, u Glavnoj 28. To je poslastičarnica Zora, koja sse a svojih 50 i kusur godina smatra najstarijom poslastičarnicom nekadašnjeg Taurunuma.
Ova poslastičarnica je dobila ime po ženi vlasnika poslastičarnice, Panti Mihajlović, rodom iz mesta Vrutok u Makedoniji.
Panta je došao u Beorad kao dečak i radio sa ocem i braćom u lokalu Vranjanka u Bulevaru kralja Aleksandra, sve dok taj lokal nije morao da se sruši.
Tako je prešao na trenutnu lokaciju.
Poslastičarnica je koncipirana kao klasična zanatska radnja u kojoj se proizvode i prodaju kolači, torte, žito, kesten, sladoled, boza, limunada.
Zemunsko srce je dovoljno veliko da u njega smesti još jednu tradicionalnu poslastičarnicu, u Gospodskoj ulici broj 8.
Poslastičarnica Sara nalazi se na glavnom zemunskom šetalištu, među krošnjama izdvojena od užurbanih prolaznika. Nusi veliki izbor sočnih sladoleda, koje možete degustirati dok šetate kejom ili Gradskim parkom.
Ukoliko želite da sednete i predahnete u dobar kolač i kafu, tu je zagrljaj prostrane bašte. Ukoliko volite dobar čokoladni kolač, mi vam preporučujemo karakas – čokolada, višnja i keks.
Koje su najbolje poslastičarnice u Beogradu?
Zajednički smo preprešačili Stari i Novi Beograd, kao i onaj ,,drugi’’ – Zemun, priču za sebe.
Može li se dati odogvor na ovo teško pitanje: koja poslastičarnica je najbolji izbor za vas?
Beograd se gastronomski raskopčao i raširio od istoka do zapada: od baklavi i urmašica do Saher torte. To ga čini osobenim i upečatljivim predstavnikom heterogene kulturološke podloge.
Ono što beogradske poslastičarnice izdvaja od drugih lokala jeste iskrena bliskost sa radnicima, zanatlijama, majstorima tog ugostiteljskog objekta i jačina ukusa proizvoda koji pričaju istorijat jedne porodice, proizvoda čiji su glavni sastojci trud, ljubav i istrajnost.
Ako ćemo zajedno da jedemo, onda moramo nastaviti sa aktivnim kulinarskim šetnjama. Fizičkom aktivnoću se uspešno oslabađamo viška kalorija i pripremamo naše telo za nove pohode.
Na našem sajtu krčka se naredna tura za novi gastronosmki vodič.
Obucite udobne, sportske patike, ispraznite stomake i redovno pratite TOB – turisti obožavaju Beograd za još korisnih i zabavnih tekstova.