Selidba vam je kao psihološka vežba za optimizam – da li je čaša polupuna ili poluprazna, da li napuštate stari stan, kuću i grad ili ulazite u nešto novo – šanse, poslove, nade, izazove i ulaganja u uspomene. Ako ste pozitivnog duha, selidbom možete naći zaboravljene ili izmaštane stvari, a ako niste – one vam mogu popraviti raspoloženje.
Odlučili ste da se odselite, razlozi su ekonomski, psihološki, ljubavni, poslovni, nije bitno, vaša sledeća životna destinacija je Beograd. Opraštate se sa rodnim gradom, porodicom, prijateljima, ekipom, kafanom, ali ipak, između svega toga, najviše se družite sa kutijama i pakovanjem.
Dilema modernog čoveka – posedujete li vi stvari ili one vas – najviše se oseti kod selidbe.
Postoji scena u jednom nemačkom filmu kada jedan lik kaže drugom: „super ti je jakna“, a ovaj je skine i da mu je replikom da mu stvari ne znače ništa. Poznati su i traktati o (anti)konzumerizmu u kultnom američkom filmu “Borilački klub”.
Ali, kako nismo dostigli tu budističku mirnoću i (ne)odnos prema materijalnom, ima sitnica i stvari koje nam znače. Sve te sitnice mogu nam popraviti raspoloženje jer nisu bitne stvari nego priča o njima.
Talaškate ormare, one kese pod krevetima, potkrovlje ili podrum i nailazite na nešto za šta kažete – ovo moram da ponesem. A šta može da bude to?
Gramofonska ploča u podrumu za koju niste znali: Silazite stepenicama u tamnu sobu u kojoj prašina ima neki drugačiji oblik, presakačete zimnicu od koje vam je majka dodala koju teglu, tražite ni sami ne znate šta.
Pada vam na pamet da nikada niste realizovali ideju na koju ste se kao klinci ložili – američki podrum sa televizorom za drugare i cirkanje piva, preturate i nađete gramofonske ploče. Od raznih, dve vam zapadnu za oko i čulo estetike – “London calling” od grupe “Clash” i “Odbrana i poslednji dani” od “Idola”. Prva s kraja sedamdesetih, druga s početka osamdesetih. Kultni albumi panka i roka, istorija britanske i jugoslovenske muzičke kulture, deo mladosti jedne prošle generacije koju stavljate u kofer, jer i prošlost može biti nova budućnost, preseljenje jedne mladosti u drugu.
Spomenar na tavanu iz osnovne škole: Ima neki stari ormar u kojem su vaše stare školske knjige, a tu je negde sakriven i spomenar ili leksikon, sinonimi za onu svesku sa glupim pitanjima. Naškrabani odgovori o omiljenoj boji, piću, grupi, hrani, znaku u horoskopu, omiljenom predmetu u školi. Tu je i deo sa brojevima telefona i pitanjem: „šta misliš o vlasniku leksikona“ – dva razloga zbog kojeg je najveći deo dečaka i pravio leksikone.
Zašto bi ovo poneo prilikom selidbe? Zato što je leksikon i crna kutija vaših snova jer se vlasnik upisivao prvi, a ima i pitanje – „šta želiš da postaneš“? Bez ovoga se ne ide nigde, bez toga ne možeš da se seliš, odgovor je u glavi, a leksikon i pohabani papir – naivno svedočanstvo.
Stare farmerke koje nisu izašle iz mode, ali vaša kilaža jeste iz njih: Komadi garderobe dele se na 3 kategorije: prva sa titulom one za svet, druga sa zvanjem ona za kuću i treća je ona koju još nismo bacili, reciklirali ili poklonili iz nekog sentimentalnog glupog razloga. Najveće strahopoštovanje gajimo prema starim farmerkama, onima koje se nisu izlizale, ali su postale tesne. Te se ne bacaju, ostaju svedoci kako smo nekad zdravije živeli ili se više kretali, pa oni koji vole ciljeve i izazove nikako ne žele da se reše njih. To je taj naš lični “neprijateljski” džins u koji smo obećali sebi da ćemo kad tad ponovo ući i u njemu otići na kafu. Možda u šetnju Kalemegdanom, zato i one idu u kofere za selidbu.
Kada potrpate sve te stvari u razne kutije, kofere i torbe, proverite da niste zaboravili dragu knjigu, strip, olovku ili majicu, treba i sa svim tim tovarom da stignete do Beograda. Pošto aviona za Beograd nema niti iz jednog dela Srbije, ostaje vam teča Zoki koji baš slučajno ima kombi ili ono realnije – profesionalci koji rade transport i selidbe svuda po Srbiji, pa i do vašeg novog odredišta u prestonici.
A šta biste tamo mogli da nađete što će vam popraviti raspoloženje?
Drugi grad, drugi početak. Ako ste vezani za uspomene, stvari možete gledati i iz drugog ugla. Sve novo što ćete doživeti, biće nove uspomene.
Monumentalna zgrada Železničke stanice decenijama je ona koja je dočekivala sve u Beograd i ispraćala dalje, vozovi joj više ne dolaze, ali treba se radovati i malim stvarima kao što je njeno samo postojanje i opstanak.
Šta možete da nađete u Beogradu što će vam polupraznu čašu pretvoriti u polupunu?
Tišina i nova omiljena klupa – za nekog introverta ili čoveka koji bi da se osami, Beograd je savršen grad. Još je Čarls Bukovski govorio da je voleo Los Anđeles zato što je u tom megalopolisu mogao da se utopi, a prestonica kao velegrad pruža baš to, i da ne znate nikog možete se družiti sa Beogradom.
Šetnja je ono što će omogućiti da upoznate grad, a kako je Beograd grad sa mnogo brda, to neće biti lako. Međutim, nagrada vam može biti dvostruka – sve te zgrade, posebna arhitektura i ispresecane ulice učiniće vam novo mesto stanovanja poznatijim, a vas mirnijim. A duge šetnje doneće vam i drugu nagradu, ući ćete konačno u one “neprijateljske” farmerke.
Svako u svom mestu ima omiljenu klupu, rutu za hodanje ili pogled na grad. Onaj ko je tek stigao u glavni grad koji ima blago dve reke, neće pogrešiti ukoliko dođe da pozdravi Beogradskog pobednika i odatle baci pogled na ušće kao prvu lekciju sa lepotama Beograda. Preko Kalemegdana, šetnja Kosančićevom ulicom, kaldrmom koja simbolizuje prošlost prestonice.
Kafane i velikani
Beograd kao i svaki drugi grad koji nešto znači upoznaje se preko ljudi, onih koji su tu i onih koji su otišli. Uglavnom nema više kafana iz romana starih beogradskih pisaca, ali bez nepotrebne romantike, svako vreme ima svoje kafane, pa mnoge od njih čekaju vas sa stolom, novim ljudima i starim navikama – hoćete li led uz viski, hoćete li vodu uz vino?
Ako vam je ipak do nekog Starog Beograda, onog koji je opisivao najbeogradskiji pisac svih vremena Momo Kapor, imate na raspolaganju i jednu neobičnu opciju – posetite Aleju velikana na Novom groblju kao omaž onima koji su stvarali duh grada.
Nađite neku filmsku lokaciju, gde se snimala neka vaša omiljena scena iz domaćeg filma ili serije.
Nađite svoje parče grada.
I počnite da volite Beograd, jer se jedino tako postaje Beograđanin.