Nadaleko čuvena, jedinstvena i staroj gradskoj ekipi omiljena – kafana Znak pitanja, jedna je od najlepših i istorijski gledano najzanimljivijih ugostiteljskih objekata u Beogradu. Isprva su je zvali Ećim-Tomina kafana, međutim kad kada su je njegovi naslednici prodali, ona otpočinje svoju tradiciju menjanja imena, ali i vlasnika.
Nakon što je crkvena vlast zabranila naziv „Kod Saborne crkve”, kafana dobija naziv Znak pitanja. To se smatralo svojevrsnim buntovničkim činom, s obzirom da je tadašnji vlasnik izrevoltiran zabranom crkve ostavio samo postavio znak pitanja. Verovatno tada nije ni slutio da će čuveni „?” na vratima biti zadržan do danas.
Iako, nije zvanično najstarija kafana u Beogradu, ona je najstarija kafana koja je i dalje otvorena i u kojoj možete popiti kafu ili probati neki od specijaliteta spremljenih po starim receptima. Kakve sve tajne krije ova kafana, kako je tekao njen istorijat i zašto njena popularnost ne jenjava vekovima, otrkijte u nastavku teskta.
Duga istorija koju kafana Znak pitanja krije
Ako se pitate zašto je na kafanu Znak pitanja Beograd toliko ponosan, uvidećete to čitajući istoriju lokala koja ima gotovo dva veka. Naime, kuća u kojoj se i danas nalazi lokal, sazidana je davne 1823. godine po nalogu kneza Miloša.
Kuću je sagradio Naum Ičko, prvi potomak Petra Ička – trgovca sa Ohrida koji je jedan od najzaslužnijih ličnosti za organizovanje Prvog srpskog ustanka. Petar je ujedno heroj koji je bio tvorac Ičkovog mira koji je sa Portom zaključen davne 1806. godine. Kako je on bio beogradski trgovački konzul, ta titula se prenela i na njegovog sina Nauma.
Tih godina u Beogradu se verovalo da je Naum, poput mnogih moćnika, sazidanu kuću (danas kafanu) prisvojio. Ipak, na iznenađenje mnogih skeptika, nakon njegove smrti je utvrđeno da je Naum Ičko osoba visokih moralnih načela koja nije sebi mogla da priušti kuću koja se nalazi u Glavnoj čaršiji.
Ećim-Tomina kafana
Kuća je zapravo bila vlasništvo kneza Miloša Obrenovića, koji ju je u znak zahvalnosti poklonio svom lekaru Ećim-Tomi Kostiću, ujedno i Naumovom zetu. Ećim-Toma je svoj ugled stekao lečeći najpoznatije vojvode i vojnike koji su ratovali tokom Prvog i Drugog srpskog ustanka.
On, osim što je bio izvrstan lekar, bio je mudar čovek. Iskoristio je svoj ugled i ime kako bi kuću pretvorio u kafanu. Jedna od ubedljivo najlepših kafana tog doba je bila mesto u kom su se okupljale akademske i istaknute ličnosti grada.
Ni Vuku Karadžiću kafana nije bila strane, te je bio njen čest posetilac. Možda i najzanimljivija priča koja datira iz tog vremena i kafane je ona koja opisuje kako se upravo ovde odigrala prva bilijarska partija u Beogradu. Od 1834. godine, kafana je bila i prvo čitalište Srpskih novina što joj posebno daje na ugledu i zvučnosti.
Stroga pravila kneza Miloša
S obzirom na to da je kafana odmah preko puta Saborne crkve, postojao je period u kom je knez Miloš, lično, zabranio pušenje ispred kafane. Na ovaj način je pokazao poštovanje prema crkvi, a na njegovu odredbu nije uticala ni moć ni ugled gostiju koji su kafanu posećivali.
Osim toga, Miloš Obrenović je strogo zabranio pljuvanje i psovanje u kafani i oko nje. Donosio je i stroge zakone po kojima su uređivana pravila ugostiteljskih objekata koja su uključivala i materijale od kojih kafana sme da se gradi, ali i toga koliko pripadnica nežnog pola sme da služi u jednom lokalu.
Kako su se potom vlasnici smenjivali i naziv je bivao drugačiji. Tako je poznato da se od 1878. do 1892. kafana zvala „Kod pastira”.
Kako je zaživeo naziv Znak pitanja?
Davne 1892. tadašnji vlasnik, Ivan Pavlović, je došao na ideju da najstarija kafana u Beogradu ponese naziv „Kod Saborne crkve”. Nakon izrazito burne reakcije crkve, kafana je morala da promeni ime što pre.
Kao meru privremenog rešenja, ali i iz znaka protesta, Ivan Pavlović je stavio znak pitanja na kafanu (?). U to vreme, sigurno, nije slutio da će se ovakvo ime zadržati više od veka. Ipak, izgleda da je i ime ono što daje poseban šarm ovom mestašcetu koji je oduvek okupljao crème de la crème društva.
U vreme kada je Znak pitanja kafana bila u vlasništvu Ivana Pavlovića, mnogi kupci su mu se obraćali sa željom da preuzmu lokal. On ih je sve od reda odbijao i kako se navodi ljubomorno čuvao za buduća pokolenja.
On se nosio mišlju da kafana Znak pitanja može da otkupi samo opština i to isključivo pod uslovom da se ona zauvek čuva u svom originalnom izdanju. Znak pitanja Beograd je trebao da ima u svom vlasništvu, odnosno u nacionalnom. Jer tolika je vrednost i značaj ovog lokala.
Nakon što se okončao Drugi svetski rat, kafana Znak pitanja je bila proglašena za spomenik kulture. Nedugo zatim, ona je oduzeta tadašnjem vlasniku da bi bila pretvorena u društveno vlasništvo. Do danas, i pored zaštitnih radova, inicijalna namena lokalna nikada nije promenjena.
Novija dešavanja koja su obeležila Znak pitanja kafanu
Sigurno je da se sve ostale kafane u Beogradu ne mogu ni porediti sa ovom starom lepoticom koja i danas okuplja brojne ličnosti iz sveta umetnosti i nauke. Ipak, bilo je različitih huškanja početkom dvehiljadih godina kako će se kafana privatizovati.
Na inicijativu brojnih javnih ličnosti i zaposlenih u kafani, ova ideja nije zaživela. Od februara 2007. godine, Znak pitanja kafana je izuzeta iz procesa privatizacije i postala je deo Gradske uprave, kao spomenik kulture.
Ono što je najstarija beogradska kafana pružila svojim gostima, preraslo je sve namene i povode otvaranja lokala. Činjenica da i danas možete popiti kafu na mestu, na kom je do skoro naš patrijarh Pavle imao običaj da svrati na tanjir pasulja i čašu vode – velika je čast.
Mnogo je tajni koje Beograd čuva za sebe, tako mnogi i ne znaju divnu, dugu istoriju ovog lokala. U najlepšem delu Kosančićevog venca, u ulici Kralja Petra 6, ponosno stoji Znak pitanja i uspešno odoleva vremenu. Ostaje nam nada da ćemo još dugo slaviti godine njenog postojanja.